Nepotpisani Skerlić

Tvrdnja da je Jovan Skerlić, pored svih velikih poslova koje je u svom kratkom životu obavio i plodova koje je ostavio, napisao i znatan broj dosad nepoznatih tekstova, dakle, jednu više no pozamašnu knjigu, ta tvrdnja izgleda na prvi pogled neverovatna i nemoguća. Kada i kako bi on to uopšte stigao? I kako da se to dosad nije znalo, čak ni slutilo? Neverovatan je, zatim, i sadržaj i značaj te zbirke: to su napisi ne samo o književnosti, o ’piscima i knjigama’, nego i iz celog našeg onovremenog kulturnog, naučnog, političkog i čak privrednog života. Ceo jedan sažeto, strasno i često blistavo ispisivani letopis Skerlićevog doba! Letopis izuzetno obiman, izuzetno zanimljiv i izuzetno značajan.

Neverovatno, zaista. Još su njegovi savremenici i saradnici, zbunjeni i zadivljeni tolikim ustalaštvom (kako se to tada lepo nazivalo) govorili: ’To nije čovek, nego stihija.’ Nova Skerlićeva knjiga, pored ostalog, i to neosporno i sjajno potvrđuje. Treba, međutim, pre svega da se dokaže da je ta dosad nepoznata zbirka doista Skerlićeva. Zadatak, u početku krajnje nezahvalan i mučan, ispostavljao se potom kao sve lakši, jer je u pitanju bio Skerlić, i jer je Skerlić u svom vremenu (i uopšte) jedan jedini: od one nekolicine najvećih koje smo ikada imali i koje ćemo ikada imati. (Ova nova njegova knjiga i taj sud uveliko osnažuje.)
Dragiša Vitošević