Žene pod mojim krovom

Žene pod mojim krovom je roman, uzbudljiva storija ispisana rukom Jelene Gavrilović koja nas već od samog početka karakterom svojih junakinja uvodi u predvorje faustovskog raslojavanja autorove duše, kako je to pišući Braću Karamazove Fjodor Mihajlovič Dostojevski činio u devetnaestom veku. Ako su četiri Karamazova zaista četiri duše Dostojevskog, onda su svakako u romanu Žene pod mojim krovom Jelene Gavrilović njene junakinje Jefimija, Jovanka Orleanka, Margarita Nikolajevna i Rozalija, četiri ličnosti u stalnoj disharmoniji jedna sa drugom i u večnom sukobu u ovoj maestralno, vešto, dinamično i na savremen način ispričanoj priči koja je ujedno i sinonim za modernu ženu koja svoja mozaička i slikovita višeglasja i raznoglasja spaja u kontapunkt koji se očituje u ovom romanu.

Za svoje junakinje autorka kaže da je Jefimija „uspela da napravi od kuće neku vrstu ambasade nebeskog kraljevstva i bila posve sigurna da je za tako nešto dobila nalog odozgo”. A druga junakinja Margarita Nikolajevna je „neko ko je spreman sve da uradi za ljubav”. Treća junakinja je Jovanka Orleanaka za koju autorka kaže: „Kao mala Orleanka je bila plašljiva i preosetljiva, moglo bi se reći da je takva ostala do dana današnjeg, samo se svoje plašljivosti i osetljivosti plašila više od najgoreg neprijatelja i dozvoljavala je sebi da je obuzme ratnički žar u trenucima čistog užasa”. Četvrta junakinja je Rozalija koja je prototip klasične patrijarhalno vaspitane žene, koja živi za muža, decu, kuću i porodicu. Rozalija veruje u večno sada i za nju ne postoji ni prošlost, ni budućnost, ona ne veruje ni u kakve apstrakcije, za nju je život stalno i svakodnevno ispunjavanje porodičnih dužnosti koje su za nju najveća svetinja.