Sam o sebi i drugima

Pisati o sebi iskreno i bez cenzure pre svega je ljudski, a potom i književni izazov. Bogato profesionalno i životno iskustvo učinili su da knjiga Zaharija Trnavčevića pruža zadovoljstvo čitanja, ali i pouke proizašle iz preispitivanja vlastitih dela. Trnavčević je istovremeno učesnik, svedok, posmatrač i izveštač koji daje dragocene podatke o predratnom građanskom Šapcu, posleratnoj jednopartijskoj ideologiji, novinarstvu, životu sela i seljaka kojima je posvetio najveći deo svoje profesionalne karijere, raspadu Jugoslavije, stvaranju višepartijskog sistema u kome je aktivno učestvovao... Knjiga je verodostojno svedočanstvo o događajima i ljudima koje zaokružuje gotovo čitav jedan vek.

„Sedeo sam u grupi novinara koja je došla da zabeleži protokolarni susret predsednika Čkrebića sa najboljim seljacima, pa sam, što nije običaj, zatražio reč.

– Da čujemo šta će Zare da kaže – najavio je Čkrebić moju „diskusiju“, s neskriveno podsmešljivim tonom.Rekao sam:
„U svakoj zemlji ima pametnih ljudi, ali nemaju ovlašćenja. A kod nas ima ovlašćenih ljudi koji nemaju pameti!“ Nastao je tajac. Niko ne reče: „Zare je odvalio!” Niti postavio pitanje, tražio dokaz. Ni Čkrebić! Ostali su – bez teksta. Nikad nisam doznao da li su ćutali zbog moje neočekivane smelosti, što sam se drznuo da ukažem na krivca naših nedaća ili zbog tačnosti ocene? Neku godinu kasnije, na predlog Dragana Tanasića, objavio sam u reviji Intervju kako je nastao moj jedini aforizam. Bez samoljublja i preterivanja, tvrdim da je i danas, nažalost, prihvatljiv kao, u dve rečenice sročeno, objašnjenje trajnih nevolja.“
Zaharije Trnavčević