Nacrt za jednu pedagošku praksu : slučaj Paula Klea

U svojoj drugoj knjizi „Nacrt za jednu pedagošku praksu: slučaj Paula Klea“, Goran Gavrić istražuje predavački metod švajcarsko-nemačkog umetnika i profesora na Bauhausu Paula Klea (1879-1940), koga uzima kao paradigmu za umetnika-teoretičara. On uočava da Kleov metod poseduje mnoge koristi i prednosti što opravdava njegovu upotrebu u savremenoj umetničkoj pedagogiji. Gavrić se dobrim delom oslanja na originalne izvore: Kleove dnevnike, pisma i teorijske članke, ali poseban naglasak stavlja na njegova predavanja iz kojih izvodi svoje teorijske zaključke. Upravo Kleov predavački metod predstavlja redak primer umetnika koji je obogatio i unapredio umetnički proces primenjujući teoriju umetnosti na svoju praksu, i obratno. Kleova pedagogija je bila prirodna posledica njegovog rada kao umetnika. Ali njegovo interesovanje je često nadilazilo umetničku praksu. On je bio opčinjen naukom, posebno biologijom, fizikom, paleontologijom i astronomijom; njega je često više zaokupljalo konceptualno mišljenje i ideja od samog procesa izrade umetničke tvorevine. Gavrić naglašava da možda u nijednoj oblasti odnos između teorije i prakse nije tako delikatan kao u likovnoj umetnosti. On na Kleovom slučaju pokazuje koliko je upotreba teorije važan korak u procesu učenja kroz praksu, jer je Kle svoja predavanja počinjao adekvatnim teorijskim uvidima nakon čega su sledile vežbe.