Kuda idemo, tata?

Žan-Luj Furnije nije očekivao da će imati invalidno dete. On sigurno nije očekivao ni da će ih imati dvoje. Ali to je upravo ono što se dogodilo ovom izvanrednom francuskom humoristi. Tema ove hrabre i dirljive knjige je slika njegovog pokušaja da živi i da se nosi sa svojima Matjeom i Tomasom, obojicom izuzetno slabe psihičke i fizičke strukture. Furnije se priseća svoje zamisli o životu sa sinovima – ali njegovi momci nikada neće stvarno odrasti, i on tuguje nad gubitkom svake mogućnosti da će imati ikakvo sećanje.

Iako potpuno posvećen kao otac, nimalo se ne stidi da ukaže na granice njegove ljubavi, na bezbroj puta ispoljenu frustraciju ili razočarenje bez olakšanja na vidiku. Matje i Tomas jedva da komuniciraju, najčešće ponavljaju naučene fraze, poput one „Kuda idemo, tata?“

U knjizi Kuda idemo, tata? Furnije otkriva sve, a to je možda njegov najznačajniji kvalitet. On se ne skriva iza maske klišea, ali daje glas natami koja dolazi sa onesposobljenošću, kao i retkim trenucima svetlosti. Kroz kratke, snažne vinjete, Žan-Luj upravlja svojim bolom kroz cinizam i humor. Za roditelje dece sa invaliditetom ova knjiga će ponuditi izvesno olakšanje, zbog naglašene hrabrosti koju moraju da čuvaju za svakodnevicu, priliku da se prepuste smehu, pa čak i teškim emocijama. Za sve ostale, ovo je uznemirujuće iskreni uvid u inače nezamislivi život.