O Bodlerovom Cveću zla
Автор:
Elez, Vesna
Оригинален наслов:
/ |
Бр. на страни:
190 |
Димензии:
24 cm
|
Корица:
тврда
Bodler je za svog kratkog života bio neshvaćen i među prijateljima, što se retko događa pesnicima njegovog talenta, da bi se situacija dramatično promenila pred kraj njegovog života kad je stigla nova generacija pesnika, koja je dala ocenu onog što je Bodler doneo kao suštinsko novo u francusku poeziju. Čak ni tada književni kritičari nisu držali do Bodlera, uprkos Verlenovim i Židovim člancima, da bi posle Prvog svetskog rata postao klasik, jer se stekao uvid koliko je bio nov u vreme kad je stvarao. Bodler je „imao koncentrisanost izraza, a da nije posegao za većom metaforičnošću, niti je odstupio od klasičnih konvencija književnog izraza“, što ga čini „prvim pesnikom modernog doba i našim savremenikom više nego bilo kog drugog pesnika 19. veka“.
Bodler i najveći urbani pesnik, jer niko nije prikazao Pariz kao on. On je živeo u vreme pariske urbanističke reforme barona Osmana, u kojoj se od rušenja spasila samo jedna gradska četvrt – Marej, i da je on o tom fenomenu pevao. Bio je svedok – kao i pesnik i kao čovek koji gleda svet koji nestaje i sa strahom, ali i radoznalošću čeka vreme koje dolazi. Bodler je smatrao da razvoj nije nužno i napredak, a u Pariskim slikama, u kojima želi da sačuva i vezu sa slikarskim presedeom, lirsko ja je slučajni šetač u Parizu, koji je nudio i užas i ekstazu. To lirsko ja čeka da doživi čitav spektar u dodiru sa gomilom i zato je podložno raznim utiscima, ali i raznorodnim emocijama...
Оценки
Сѐ уште нема оценки.