Okultna filozofija, prirodna magija
Автор:
Agripa, Hajnrih Kornelije
Издавач:
Metaphysica |
Јазик:
Srpski |
Година:
2021
Оригинален наслов:
/ |
Бр. на страни:
432 |
Димензии:
21 cm
|
Корица:
тврда
Uopšte ne sumnjam da naslov naše knjige O okultnoj filozofiji ili magiji može svojom retkošću da namami mnoge da ga pročitaju, među kojima ima i onih s traljavom i slabačkom sposobnošću rasuđivanja, kao i onih izopačenih, koji će doći da čuju šta imam da kažem i koji će, usled brzopletog neznanja shvatiti naziv magija u najgorem smislu reči i, čim vide taj naslov, povikati da podučavam zabranjena znanja i veštine, sejem jeres, vređam pobožne uši i sablažnjavam valjanu inteligenciju; da sam veštac, praznoveran i da šurujem s đavolom, te da sam čarobnjak ili mag; takvima odgovaram da mag među učenim ljudima ne znači veštac ni vrač, ni onaj koji je praznoveran ili šuruje s đavolom, nego označava mudrog čoveka, žreca, proroka; i da su Sibile bile proročice i da su najotvorenije predskazale Hrista; i da su magovi kao mudri ljudi, zahvaljujući čudesnim tajnama sveta, znali da se Hrist, tvorac ovoga sveta, rodio i prvi su otišli da mu se poklone; kao i da su naziv ’magija’ filozofi primili od božanskih bića, tako da on nije neprihvatljiv za Jevanđelje. Mislim da bi oholi cenzori pre osudili Sibile, svete magove pa i samo Jevanđelje, nego što bi bili blagonakloni prema nazivu magija; oni su toliko skrupulozni da ni Apolon ni sve muze, niti anđeo s neba ne mogu da me spasu od njihove kletve. Stoga ih ja savetujem da ne čitaju naše spise, da se ne trude da ih shvate ni da ih upamte. Jer oni su pogubni i puni otrova; u ovoj knjizi je ulaz u Aheron; u njoj kamenje govori, pa neka pripaze da im se ne olupa o glavu. A vi koji dolazite bez predrasuda da ovo pročitate, ukoliko imate dovoljno razboritosti koja krasi pčele pri skupljanju meda, slobodno čitajte i verujte da ćete izvući popriličnu korist i mnogo uživati; a ako naiđete na nešto što vam se ne dopadne, ostavite se toga i ne primenjujte, jer ja takve stvari ne zagovaram, već vam ih samo izlažem; ali zato ne odbacujte druge stvari, jer i oni koji se pozabave medicinskim knjigama, pored antidota i lekarija čitaju i o otrovima. Priznajem da u magiji ima mnogo suvišnih stvari i čudnih predskazanja u svrhu razmetanja; ostavite ih kao isprazne stvari, ali ipak imajte u vidu njihove uzroke. No, stvari koje mogu da koriste čoveku, da ga odvrate od nemilih događaja, da potru vradžbine, da izleče bolesti, da potamane sablasti, da očuvaju život, čast, bogatstvo ili sreću, mogu da se sprovode bez ogrešenja o Boga i bez vređanja religije, jer one su od stvarne koristi i stoga vrlo potrebne. No, upozorio sam vas da sam pisao o mnogo čemu, više opisno nego afirmativno; jer mi se činilo potrebnim da prođemo kroz ponešto što je proisteklo iz mišljenja platoničara i drugih paganskih filozofa kada su tvrdili da pišu za naše dobro; zato, ako je učinjena bilo kakva greška ili je nešto kazano malo slobodnije, oprostite mojoj mladosti; jer kad sam to pisao bio sam dovoljno mlad da mogu da se opravdam i kažem „dok sam bio dete govorio sam kao dete i shvatao sam kao dete, a kada sam postao čovek, odrekao sam se stvari koje sam radio kao mali, i u mojoj knjizi O ništavosti i nepouzdanosti nauka više-manje sam se odrekao i ove knjige.“ No, i tu možda možete da me okrivite rekavši: „Eto, kao mladić si to napisao, a sada se kao stariji toga odričeš; pa šta si time dokazao i dokle si stigao?“ Priznajem da sam se kao vrlo mlad latio pisanja ovih knjiga, nadajući se da ću ih izložiti sa ispravkama i proširenjima, zbog čega sam ih dao napuljskom opatu Tritemiju, ranije Spanhajskom, koji je vrlo revnostan u pogledu tajnih stvari. Međutim, kasnije se desilo da je ovo delo bilo prekinuto pre nego što sam ga završio i tako nesavršeno i nedoterano bilo je preneto u Italiju, Francusku i Nemačku prošavši kroz mnoge ruke i neki su, da li iz nestrpljenja ili nepromišljenosti, dali da se tako nesavršena odštampa; ta me je smutnja pogodila pa sam rešio da ovo delo sam izložim, smatrajući da je manje opasno da ove knjige izađu iz mojih ruku uz neke ispravke nego da se pojave iscepkane i u fragmentima iz ruku drugih ljudi. Sem toga, smatrao sam da nije nikakav prestup ako ne dozvolim da ovo svedočanstvo moje mladosti propadne. Takođe smo dodali neka poglavlja i ubacili štošta što nam se činilo neumesnim da se propusti, a što će znatiželjni čitalac moći da shvati na osnovu neujednačenosti samog stila; jer mi nismo želeli da ovo delo pišemo ispočetka i da razmrsimo sve što smo uradili, nego da ga popravimo i malo ulepšamo. Stoga te sada ponovo molim, ljubazni čitaoče, da ne sudiš o ovim stvarima shodno sadašnjem vremenu njihovog objavljivanja, nego da oprostiš mojoj radoznaloj mladosti ako u njima nađeš bilo šta što ti se ne bi svidelo.
Оценки
Сѐ уште нема оценки.