Vukova azbuka po Dušanu Radoviću

„Ova knjiga je izraz poštovanja prema delu Dušana Radovića, a nastala je po narudžbi. I po tome, na Radovićevom je tragu: gotovo sve što je pisao on je napisao po porudžbini ili zadatku. Ako nije bilo narudžbe nije bilo ni gotovog teksta. Šteta je što nije bilo više narudžbi: recimo, u Radovićevoj rukopisnoj ostavštini nalazi se obiman materijal koji je pripremao za bukvar ili, kako ga je on nazivao, „prvu knjigu“ – jer je bukvar prva knjiga sa kojom će se dete suočiti. Nije ga napravio: niko iz naše tadašnje države nije se setio da mu taj bukvar – koji nijedna od naših tzv. reformi obrazovanja ne bi mogla da preskoči – poruči…“

„…U tome sam bio na Radovićevom tragu, ali u tekstu nisam mogao, naravno, da ga pratim: ko pokuša da se igra kao Duško, nadajući se da će ga nadmašiti – promašiće. Ipak, dobar deo „mojih“ slova pristupa sadržaju na satiričan i ironičan način, što je često radio i Dušan Radović. Drago mi je što sam teme koje Duško nije poznavao, jer ih u njegovo vreme nije bilo, pogledao umesto njega. Istovremeno mi je i žao, jer znam da bi ih on pogledao duhovitije i ubitačnije.“