Globalizacija i pravoslavlje

Globalizacija i pravoslavlje je knjiga koja u najboljem svetlu predstavlja Marka S. Markovića, zaboravljenog mislioca srpske emigracije. Svojim delom srpsku kulturu obogatio je uvidima koji su retki za naš narod. Obrazovan na tradicijama ruske teološke i francuske konzervativne misli, posmatrao je srpsku i evropsku istoriju i politiku iz perspektive koja savremenom čitaocu može biti strana, ali to ne znači da nije duboko istinita, naprotiv. Posle vladike Nikolaja, ave Justina i Žarka Vidovića, Marković je jedini među nama koji je, kao ruski slovenofili i bogotražitelji, na vreme video šta će slovenskim narodima doneti okretanje Zapadu.

U prvom poglavlju knjige, „Markova vera“, data su dva ogleda o veri u vaskrsenje kao suštini hrišćanstva i teizmu kao osnovi morala. Iz hrišćanski utemeljenih stavova proisticala je njegova radikalna kritika marksizma, o čemu je drugo poglavlje ove knjige.

Posledice primene marksizma videle su se u Rusiji, koja je pala pod udarima boljševičkog nasilja, čemu su posvećeni ogledi u poglavlju „Između Rusije i Sovjetije“.

Stradalna sudbina srpskog naroda bila je stalna tema Markovićevog mišljenja i spisateljskog svedočenja. Ti tekstovi sabrani su U poglavlju „Jauk i groblje je narod moj“ (stih Crnjanskog).

„Zapad i Srbi“, tema od koje Marković nije odstupao, donosi Markovićev intervju monahu Mitrofanu Hilandarcu s početka 21. veka, o novom evropskom poretku i nama, kao i uvid u srpske iluzije koje su se razbile o hridi francuske i zapadnoevropske politike.

Naravno, vitez srpske ideje iz Orleana celog života se bavio i našom kosovskom tematikom, što se vidi iz zapisa u odeljku „Kosovsko pitanje i srpski odgovor“.

U poglavlju „Nade i razočarenja“ dati su Markovićevi tekstovi o Savezu pravoslavnih naroda, koji se nikad nije ostvario, i zbog koga nas, ako se ovako nastavi, čeka slom strašniji od turskog ropstva.

Poslednje poglavlje, „Srpska apokalipsa i svetlost Otkrovenja“ nudi proročka prozrenja Dostojevskog i Vladike Nikolaja, koja nam mogu pomoći da se snađemo u času u kome smo se obreli.