Noćno nebo sa izlaznim ranama

U ovim pesmama postoji snažna emocionalna struja koja izvire iz iskrenosti i otvorenosti gospodina Vuonga, kao i iz njegove sposobnosti da zabeleži specifične trenutke u vremenu ne samo sa fotografskom jasnoćom već i sa osećajem prolaznosti svih zemaljskih stvari.

Reč „telo” se ponavlja u mnogim pesmama, označavajući krhkost ljudskog života i ustrajnu činjenicu smrtnosti, ali takođe i mogućnosti strasti. Drugi lajtmotivi koji lebde muzikalno kroz ovu knjigu tiču se napetog odnosa između očeva i sinova, izbegličkih prelazaka okeana i moći reči da prizovu i dočaraju.
(Mičiko Kakutani, Njujork tajms)

U vreme kada su pesnici pomireni s time da od dosade prave robu, on nas podseća da ograničenja intimnosti predstavljaju uzbudljivo pograničje i da najurgentnije komunikacije počinju spuštanjem odbrane.
(Džef Ngujen, Rampus)

Postoji dečak koji kleči
u kući u kojoj su svaka vrata razvaljena
ka letu. Postoji pitanje od koga mu rđa
jezik. Nož koji dotiče
tvoj prst zaglavljen u grlu.
Najdraži Oče, šta biva sa dečakom
koji više nije dečak? Molim te -
šta biva sa pastirom
kada su ovce kanibali?