Adam Dragosavljević i njegovo doba

O Adamu Dragosavljeviću značajniju studiju je napisao još Đorđe Magarašević (1857-1931), a onda kao da je pao u zaborav. Da se to ipak ne bi u potpunosti dogodilo, da bi se obnovilo sećanje na našeg zaslužnog Baranjca, potrudio se dugogodišnji profesor Katedre za srpskohrvatski jezik i književnost Visoke nastavničke škole u Pečuju Dušan Pavlov (1933-1993) koji je pripremio doktorski rad o Adamu Dragosavljeviću, ali ga, sticajem okolnosti, nikada nije predao na odbranu. Posle više od četvrt veka, rukopis tog rada za izdanje je ustupila njegova kći dr Milica Pavlovi time omogućila da se srpska kulturna javnost podseti svog zaboravljenog trudbenika i ponovo upozna sa njegovim životom i radom. U prvom poglavlju studije Dušan Pavlov detaljno opisuje životni put Adama Dragosavljevića koji je tokom svog života upoznao mnogo, što pesnik kaže, „ljudi i ćudi“, pa nam taj deo rada pruža uvid i u ljudske, društvene, a delimično i političke odnose tog doba. Potom slede tematska poglavlja iz kojih se lepo ocrtava celokupna delatnost ovog vrednog poslenika. Iz prepiske sa Vukom vidi se njegov stav u vezi sa srpskim književnim jezikom po čemu je bio Vukov istomišljenik. Pored školskog rada, koji je sačinjavao važan i nikad zapostavljen deo Dragosavljevićeve celokupne delatnosti, on je mnogo vremena posvetio sakupljanju rečničkog blaga i narodnih pesama i time dao dragocen doprinos stvaranju savremenog srpskog književnog jezika. Shvatio je i važnost otkrivanja književnih starina pa je uporno tragao za srbuljama i drugim knjigama po crkvama i privatnim bibliotekama, u čemu su ga podržali i Vuk Karadžić i Pavel Jozef Šafarik, s kojim je takođe bio u kontaktu. Ceo taj složeni, a često i mučan rad lepo se može pratiti i upoznati kroz studiju Dušana Pavlova, koja je uz sve svoje vrline pisana i čitkim, lakim jezikom, kao da je unapred i smišljeno bila namenjena ne samo u naučne svrhe, nego i široj javnosti, za prošlost i razvoj srpske kulture zainteresovanoj publici.
Predrag Stepanović