Barka tela

Zbirku pesama Dragoljuba Stankovića Barka tela čine kratke pesme. One na taj fragmentaran način govore o svetu telesnosti, svetu čulnog, vidljivog i onoga što se može dodirnuti. Telo je možda naša ljudska tamnica, nešto što nas ograničava, spušta na zemlju ali i čini onim što jesmo: krhka i često nemoćna bića. Ili kako pesnik dobro kaže u jednoj pesmi: »Telo je granica / između nas i beskraja«. Jezik ovih pesama je specifičan. Tu ima apstraktnih i pomalo hladnih reči iz intelektualnog rekvizitarija kakve češće nalazimo u esejistici ali jezik ovih pesama govori o onom svakodnevnom, stvarnom, živom. Zbirka je sastavljena iz četiri ciklusa: »Za surovu boginju Tiamat«, »Moj stomak misli«, »Telo je«, »Piti ja«. Ove pesme dodiruju i prostor simboličnog i mitološkog: od boginje Tiamat, preko budističkog razmišljanja stomakom, do proročice Pitije. U ciklusu »Telo je« govori se šta sve telo jeste i šta može da bude. I more i groznica i ono što pupi. Telo kao da je okvir svega ali jezik, imaginacija, pokušavaju da izađu izvan tog sudbinskog okvira. A pisanje pesama upravo je jedan od načina da se to izrazi.
pesnik Milan Đorđević