Dani, sećanja I-VIII

Autor, svedok agonije poslednjih decenija socijalizma u Jugoslaviji, sudi neposredno, emotivno i oštro, u skladu sa moralnim načelima građanskog društva, kome bez ostatka pripada. Njegove osude nisu ideološke prirode, one pripadaju kategoriji građanskog reda, domaćeg vaspitanja, poštenja, dostojanstva i patriotizma. Svedok devijacije ovih vrednosti, on beskompromisno sudi i pojavama i njihovim nosiocima, nazivajući ih pravim imenima. Takav stil, neuobičajen u delima namenjenim široj čitalačkoj publici, čini ovo štivo uzbudljivim. Osnovni fon ovog dnevnika, uprkos snažnim rečima, nije gromoglasna snaga da se sudi. Osnovni fon je seta. Radi se o sentimentu i patnjama običnog čoveka, koji kroz male stvari proniče u ono što se „iza brda valja”, koji veruje da je istorija učiteljica života i, praveći paralele sa savremenim događajima, zapanjujuće tačno proriče budućnost. Njegovo ogromno enciklopedijsko znanje, fascinantno i po obimu i po dubini, a i po preciznosti, čini da su zaključci gotovo plastični, a sudbina se već postarala da se na njihovu potvrdu ne čeka dugo.