Dnevnik ljubavi, Dnevnik putovanja

Večne suze – zamagljeno sećanje; Svetli predeli – mesečeva senka. Uz čuvene „Genđi monogatari“ i „Zapise pred san“, „Dnevnik ljubavi“ i „Dnevnik putovanja“ otkrivaju nam čudesni svet Heiana, japanskog zlatnog doba, za koji bez ovih knjiga mnogi ne bi ni znali da postoji, sveta gde je poezija bila utkana u svakodnevni život. Izumi Šikibu rođena je 976. godine, i bila je poznati pesnik svog vremena. Čuven je bio i njen ljubavni život, jer je za samo nekoliko godina bila sa dva princa, i obojica su umrli mladi, tokom svoje veze s njom. Na dvoru carice Akiko prozvali su je „lebdeća dama iz Mičinage“. „Dnevnik ljubavi“ napisan je 1008. godine, i opisuje početak njene ljubavi sa princem Acumičijem, 1003. godine, odmah posle smrti princa Tametake. Moglo bi se reći da je Izumi Šikibu zavela mladog princa pismima i svojom poezijom. Svakodnevno nežno dopisivanje dovelo je do toga da princ obelodani njihovu ljubavnu vezu, da bi zatim princeza, njegova žena, demonstrativno napustila dvor. Te 1008. godine rođena je Sarašina. „Dnevnik putovanja“ jedinstvena je pojava u čitavoj japanskoj književnosti, jer je u njemu opisan gotovo ceo njen život, o kome se van toga gotovo ništa i ne zna. Posebno je upečatljiv prvi deo dnevnika, gde Sarašina kao dete putuje iz daleke provincije u prestonicu, sa prekrasnim opisima predela kojima je prošla. Od rane mladosti je mnogo čitala i maštala, a život je izneverio njene nade, što je možda glavna tema ovih zapisa.