Hitlerovi odredi smrti

Sve što niste znali, a treba znati o nacizmu i SS-u

Drugi svetski rat ostaće upamćen po do tada nezabeleženom razaranju i masovnom istrebljivanju gotovo celih nacija. U tom kovitlacu haosa postojale su mnogobrojne organizacije, formacije i strukture, specifične za totalitarne države, koje su sprovodile politiku uništavanja. Posebno intrigantna i istorijski zanimljiva je delatnost SS-a (Schutz-Staffeln) - Zaštitnih odreda, čiji su pripadnici bili elita nacionalsocijalizma, poznati kao Crni korpus (Schwarzes Corps). Odabrani po rasnim kriterijumima, ovi dobrovoljci u crnim uniformama imali su zadatak da sprovedu u delo prethodno koncipirane ideje vođe - Adolfa Hitlera. Ideologija nacista je tražila odvažne, bespogovorno poslušne i do krajnjih granica odane izvršioce nacionalsocijalističke rasne ideologije. Nacistička država težila je totalitarnim sredstvima koja su uključivala „rešenje jevrejskog pitanja“ i osvajanje „životnog prostora“ (Lebensraum) na istoku. To su bili sinonimi za projekat ubijanja, istrebljenja i genocida koji je trebalo sprovoditi nad „podljudima”. Poseban zadatak da Hitlerove zamisli izvrši i sprovede u delo, dobio je Hajnrih Himler (Heinrich Himmler), čovek koji će u svetsku istoriju ući kao najveći tehnokrata smrti, hladnokrvni komandant masovnog zločina i tamničar miliona. Himler je raspolagao direktnom odlukom da li će i koliko dugo živeti, čitavi narodi u zemljama okupirane Evrope. Neograničena vlast kojom je Himler raspolagao poticala je od ogromnog Hitlerovog poverenja prema „vernom Hajniju“, kako ga je vođa zvao od milja, u intimnom krugu. Najvažnija pitanja o nacionalsocijalizmu koja se nakon skoro jednog veka nameću, uglavnom su razmatrana i promišljana od strane istoričara, političara, državnika, memoarista, vojnih komandanata, zarobljenika, zatvorenika, novinara i književnika. Sa naše istorijske distance, koja je sasvim dovoljna za racionalno sagledavanje problema, čini se da se neka pitanja ponovo postavljaju.