Kad se razboleo petak

Voditelj ovogodišnje dečje manifestacije "Pesnička štafeta", Dejan Aleksić iz Kraljeva, pisac je mlađe generacije koji se već godinama uspešno ogleda kako u pesništvu za odrasle tako i u pesništvu za decu. Njegova nova knjiga za najmlađe "Kad se razboleo petak", predstavlja ga u svetlu poetske tradicije koja energiju detinjstva pretpostavlja pedagoškoj misiji, što je uostalom jedini način da se savremenom detetu "nametne" kakvo valjano štivo i van opusa klasičnih pisaca za odrasle.

Prelistamo li Aleksićevu stihozbirku, primetićemo da je satkana od najfinije jezičke niti, bez namere zadirkivanja i sa ličnim ispovedanjem kao jedinim ciljem. Igra je, dakle, sve njegovo poetičko blago, i to onaj vid igre koji postavlja sebi "pravila"u samom činu nastajanja, što najbolje ilustruju "felerične pesme", poput "Pesme sa govornom manom" (Ja znam da ima pešama loših,/ Al ova je, mišlim, šlabija od švih;/ Šate i šate u nju potroših,/ Mada ne išpravih nijedan štih.).

Kada je Bog stvarao svet, on je to svakako činio mimo nekog plana. U tom smislu je i svako autentično ljudsko stvaralaštvo, kao replika teogonije, božanska igra, koju na svoj volšeban način upražnjava i pesnik "Razbolelog Petka".

Naime, u pesmi po kojoj je njegova zbirka ponela naziv, Aleksić je ispoljio veštinu davnašnjeg trubadura, što i od besmislice ume da speva glosu: Nezgoda jednom desi se Petku:/ Razboleo se od februara,/ Pa je Subotu, svoju susetku,/ Molio da se o njemu stara.// "Žali se drugoj", Subota kaza,/ "to što me moliš nije u redu,/ Jer ti si nasred vetra i mraza/ Uobraženu čekao Sredu!" (...)

Eterične pesme za decu Dejana Aleksića nadahnuto nadopunjuju ništa manje istančane kolorističke ilustracije Aleksandra Žuže.

Zoltan Baba
Međuopštinski list Zrenjanin
17. mart 2006.