Karcinom debelog creva – od prevencije preko karcinogeneze do metastaze

Akademijski odbor za biomedicinska istraživanja SANU, u okviru ciklusa konferencija o problemima javnog zdravlja u Srbiji, organizovao je naučni skup inspirativnog naslova „KARCINOM DEBELOG CREVA – od kancerogeneze do metastaze“ (Beograd, 23. aprila 2018. godine). Taj zadatak je pripao profesoru dr ZORANU V. KRIVOKAPIĆU, dopisnom članu SANU, našem vrsnom hirurgu i stručnjaku kada je reč o poznavanju i lečenju ove opake bolesti. U tome mu je pomogla odabrana ekipa izuzetnih eksperata iz različitih naučnih oblasti koje su relevantne i od suštinskog značaja za dobro poznavanje i uspešno lečenje, pa i izlečenje karcinoma debelog creva.

Bilo je saopšteno 19 referata koji se, prilagođeni prikladnoj pisanoj formi, zbirno objavljuju kao značajna naučna monografija. To su joj omogućili kompetentnost autora i visoki naučni nivo saopštenih radova koji su dozvolili da se uobičajena forma zbornika prevaziđe i pretoči u svojevrsnu vrednu monografiju, dostojnu i međunarodnog ugleda.

Teme su razvrstane u tri poglavlja čiji naslovi oslikavaju njihovu međusobnu povezanost.

Prvo poglavlje na početku saopštava savremene epidemiološke trendove kolorektalnog karcinoma u svetu, u kome je on treći uzrok obolevanja i četvrti uzrok umiranja među solidnim malignim tumorima. U Srbiji je karcinom debelog creva drugi na listi obolevanja od solidnih malignih tumora, posle karcinoma pluća kod muškaraca i raka dojke kod žena. Istovremeno, on je i drugi uzrok smrtnosti kod muškaraca i treći kod žena. Time se Srbija svrstala među zemlje sa visokom stopom smrtnosti i nešto nižom stopom učestalosti pojave ove bolesti.

Ključni činioci pojave kolorektalnog karcinoma su specifični onkogeni i tumor-supresorski geni čiji međusobni uticaji i mutacije tokom vremena remete ćelijski ciklus, te od zdrave sluzokože debelog creva, preko benignih lezija i premalignih polipa, nastaje i razvija se invazivni maligni tumor. Posebno iscrpno govori se o hromozomskoj i mikrosatelitskoj nestabilnosti (Linčov sindrom i dr.), kao i o mutaciji gena.

Kolorektalni karcinom se ispoljava u tri kliničke varijante – sporadična, porodična i urođena. Njegova povremena pojava je najčešća, dok su druge vrlo retke. Posebnu grupu čine nasledni nepolipoidni karcinomi kolona, a tu su još i drugi urođeni kancerski sindromi (Gardner, Pojc-Jegers i dr.) koji čine genetsku podlogu za njegov razvoj.

Čovek je u svojoj biološkoj prirodi svaštojed sa prevalencijom karnivore. Meso je energent koji ljudska vrsta sa zadovoljstvom konzumira još od svojih početaka. Zato se u monografiji razmatra kancerogeni potencijal tzv. „crvenog mesa“, njegove termičke obrade, kao i mesnih prerađevina koje savremeni čovek obilato i nekritički koristi u svojoj ishrani. Međutim, meso ne treba apriori i negativno karakterisati, jer ono je od vitalnog značaja za ljudsku vrstu kao važan energetski izvor; samo ga treba umereno i uravnoteženo uklopiti sa hranom bogatom biljnim vlaknima i antioksidansima…