Od roba do građanina : borba Afroamerikanaca za priznanje čovečnosti

Knjiga Od roba do građanina: borba Afroamerikanaca za priznanje čovečnosti nastajala je godinama. Po rečima autora, „ideja za pisanje ove knjige začeta je 2005. godine“ kada je Stevan Gajić kao student boravio na Departmanu političkih nauka Univerziteta u Viskonsinu. Ovoj temi autor je posvetio diplomski rad na FPN-u u Beogradu, master rad na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, „i, konačno, doktorski rad na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu“. Sržna tema knjige posvećena je političkoj misli Afroamerikanaca. Gajić se najviše bav i idejama dvojice kod nas nepoznatih, ali izuzetno značajnih afroameričkih mislilaca, Frederika Daglasa i Vilijama Du Bojsa. Međutim, druga, veoma važna „tačka knjige je do sada neprimećena podudarnost ključnih ideja Du Bojsa i Nikolaja Trubeckoja“. Gajić otkriva neverovatnu sličnost koncepta dvojne svesti afroameričkog mislioca i teorije ruskog pisca „prema kojoj je kosmopolitizam zapravo prikriveni romanogermanski šovinizam“. Suštinske razlike između Daglasa i Du Bojsa, kao i duboke veze obnovljenog liberalizma sa okultizmom postavljaju ozbiljna pitanja. Da li su Afroamerikanci u SAD „večno zatočeni, dodatno teško opterećeni“? Da li se u njihovoj duši „vodi borba jer gledaju sebe očima belaca i mere se standardima koje nikad neće moći da dostignu pošto ih nisu oni stvarali“? Da li ova pesimistična vizija Vilijama Du Bojsa ima važnost koja prevazilazi granice SAD? Od abolicionizma do mesijanizma Sa druge strane, neke od osnovnih ideja Frederika Daglasa, rođenog u vezi belog robovlasnika i robinje, danas svako može prepoznati u američkoj spoljnoj politici. On je „Sjedinjene Države video kao nov projekat, Novu Atlantidu u svakom smislu veću i superiorniju od svih imperijalnih prethodnika starog sveta.“ Budućnost ove mesijanske zemlje bila je u tome da Amerikanci postanu „pomešana rasa belaca, oslobođenih crnaca, Indijanaca i svih u Sjedinjene Države naseljenih naroda“. Ta utopijska mešavina predstavljala bi „novi izabrani narod“, u čemu se može videti sličnost sa američkim „mesijanskim nacionalizmom“ koji u ime morala i vrline postavlja sebe kao vrhovnog arbitra u svetskim okvirima. S tim u vezi, jedno od pitanja koje se neminovno postavljaju posle čitanja ove knjige svakako je: preti li Americi novi građanski rat? Jer, kako autor ukazuje, novi rasni sukobi u SAD postavljeni su drugačije nego ikada pre. Amerika je, i pored svega, od Linkolna do Trampa ostala „podeljena kuća“. Sa jedne strane u toj kući živi konzervativna srednja i radnička bela klasa, a sa druge strane tu su i dalje potlačene mase Afroamerikanaca, kojima podršku pružaju liberalna elita, nadahnuta Daglasom, ali i sa zanimljivim odnosom prema modernom okultizmu i mesijanizmu. Sveukupno, tema odnosa Afroamerikanaca i anglosaksonskog liberalizama predstavlja svojevrsni ogledalo mnogih stvari u svetu. Iz predgovora knjizi Od roba do građanina „Ideološka borba Daglasovih i Du Bojsovih koncepcija o budućnosti Afroamerikanaca na neki način je odblesak sučeljavanja sličnih koncepcija u Evropi. Ukoliko se prihvati da je Daglasova misao reminiscencija klasičnog liberalizma, koji počinje Bejkonovom Novom Atlantidom, a punu snagu doživljava u radovima Loka i Džefersona, u Du Bojsovoj misli vidi se odsjaj klasičnog socijalizma, čak i Lenjinove koncepcije rešavanja nacionalnog pitanja stvaranjem nacionalnih federalnih jedinica, kao i evroazijstva ruskih belih emigranata u Evropi i, naravno, antikolonijalne teorije.[…] Delo ove dvojice mislilaca i ostalih afroameričkih delatnika, kao i izvori njihovih političkih ideja i sticaj često sasvim slučajnih istorijskih okolnosti, snažno su uticali na dramatične događaje koji oblikuju Sjedinjene Države, pa i čitavo čovečanstvo, do današnjih dana.“