Ovčicu je strah jer će dobiti brata

Razigrana ovčica je bila mamina i tatina maza koja je najviše volela plave cvetiće i igranje s prijateljima na seoskom imanju. Jednoga dana roditelji su joj saopštili da će uskoro dobiti brata. Ovčica je najprije bila iznenađena i zbunjena, ali ubrzo je počela da oseća strah: „Hoće li me mama i tata prestati voleti kad se rodi bata? Čija ću ja onda biti maza? Ko će mene paziti i čuvati?”. Imala je čak i noćne more pa uveče nije mogla da zaspi. Mama i tata su shvatili šta muči njihovu devojčicu, utešili su je i pomogli joj da se umiri i ponovno oseća sigurno i voljeno.

Osećaj straha kod dece

Sva deca doživljavaju pa se to smatra normalnim dielom detetovog razvoja. Bez obzira na to čine li se odrasloj osobi detetovi strahovi realni ili ne, za dete su oni uvek realni i na odraslima je da pronađu način kako da se dete ponovno oseća sigurno i zaštićeno uz njih. Kako se detetova mašta isprepliće s realnošću, naročito je važno da roditelj (i/ili druga odrasla osoba koja odgaja dete) pomogne detetu da se nosi sa strahom, da ga smiri, da mu pruži podršku uz pomoć fizičkoga kontakta i umirujućih riječi.

Strah i gubitak osećaja sigurnosti zbog novonastale porodične situacije

Detetu je porodica sigurna zona, okolina u kojoj se oseća sigurno, i kroz to zadovoljava svoju osnovnu potrebu. Bilo kakve promene u porodici kod deteta mogu poljuljati osećaj sigurnosti. Što je dete mlađe, to će teže razumeti što neka promena podrazumeva i nosi sa sobom. Stoga upravo taj strah od nepoznatoga može prouzrokovati da se dete povlači, da deluje zbunjeno, nesigurno ili da bude razdražljivije. Strah često može biti zamaskiran u različita nepoželjna ponašanja jer se sa strahom javlja i povišena napetost u tjelu koju djete može izraziti na različite načine, katkad i agresivnim ponašanjem. Stoga je važno shvatiti šta se nalazi iza nepoželjnog detetovog ponašanja i povratiti mu osećaj sigurnosti.