Put u Liliput

Peta pesnikova knjiga Put u Liliput u sebi tematski i motivski sabira iskustva i postupke knjiga nastalih pre knjige Dunavska. Fragmenti, fraktali, fraze, slike i scene iz filmova, slikarstva, književnosti, flore, bajki, narodne književnosti, biologije, slike premodernih zajednica i savremenog osećanja sveta i života grade pesnički univerzum u izvesnoj meri kompleksniji u odnosu na ranije knjige.

Krećući se slobodno od dečje naivnog, priprostog, očuđujućeg do uzvišenog, ozbiljnog i parodičnog glasa, narator čas zvuči kao Petko, a čas kao filozof jezika. To nije nevinost i neposrednost Blejka ili Vitmena nego pre Beketovska lirizovana nemogućnost objektivizovanja želje u iskazu. Ipak se radost nadvija nad tim svetom, radost igre, pesničkog jezika shvaćenog kao igra koja stvara strukture koje svoje analogije pronalaze u diskursu moći, smrti, volje.

Knjiga Put u Liliput je knjiga budnih snova kakvu bi možda voleo Maks Ernst, slikar koji je budan sanjao. Ona ima elemenata bajki, filma, fotografije, crtanog filma, stripa, koji bi se možda dopao i Kremenku. U izvesnom smislu, ona je katalog neoavangardne umetnosti, i sama zbirka eksperimenata u poeziji, a opet i lirska knjiga, knjiga smeha i suza.