Taj mali bioskop u našim glavama

Mirjana Marinšek Nikolić i u novom rukopisu pokazuje čudesno umeće da dokumentarno preobrazi u fiktivno i stvori hipetekst koji u nekoliko slojeva sažima značenja iz svekolike kulturološke sfere, ukazuje na čudesnu povezanost sveta umetnosti i života, prostora i vremena. Oživljavajući rodni Zemun sa početka dvadesetog stoleća, ona je rekonstruisala svetsku istoriju filma i fotografije, ali dala i širi kontekst u kojem se susreću prozni pisci, pesnici i drugi umetnici koji su oblikovali civilizaciju toga doba... Jednostavnim kazivanjima punim lirskog i evokativnog naboja ona ostvaruje umetnički vrlo bogato delo koje potvrdjuje večnost čovekove potrebe da nadraste vreme i prostor, da ostavi traga o svojoj prirodi, ali i ozbiljnim naporima da se egzistencija oplemeni, obogati i preobrazi...

“Taj mali bioskop u našim glavama“ je još jedno uzbudljivo, dopadljivo i provokativno štivo Mirjane Marinšek Nikolić, spisateljice koja je i vizuelni umetnik, a koja na kreativan esejistički način spaja vizuelno i literarno čime se potvrdjuje i kao pisac i kao dobar poznavalac ne samo umetnosti već i uslova u kojima se ona stvarala i razvijala i kakva ja naša uloga u tome.
Milica Jeftimijević Lilić

Knjiga neobične samospoznaje u lavini sećanja – pokazaće se kao inventar odsanjanih stvari čoveka koji traga za mestom gde pobegne mrak kada se upali svetlo u bioskopskoj dvorani. Mestom, na kome se skrivaju snovi o bivšem vremenu, željama i svemu onome što smo učinili ili nismo, na nesigiurnom putu traganja za izgubljenim smislom koje budućnost nije uspela da prilagodi vulgarnim kompromisima. U ovoj knjizi nema epizodnih likova kao u filmovima, svi igraju glavne uloge u svojim i tuđim životima, pisac ih objedinjuje u jedinstvenu i originalnu književnu celinu.
Petar V. Arbutina

„Taj mali bioskop u našim glavama“ relativizuje granicu između doživljenog i ispripovedanog. Čitalac se nalazi pred čitavom galerijom „slika“ maštovitog proznog oblika o pojedinačnim sudbinama umetnika na osnovu kojih se iz drugačije perspektive sagledavaju vreme i kulturna istorija Beograda.

Kratka poglavlja smenjuju se poput filmskih kadrova čijoj uverljivosti doprinose i zanimljivi fragmenti o umetnosti.
Slađana Ilić