Uništavanje i prisvajanje kulturnog nasleđa: od Luvra, do Kosova i Palmire

Uništavanje i prisvajanje tuđih kulturnih dobara pojava je stara koliko i kultura. Kao najveći i najopasniji od svih predatora, vođen neutaživom pohlepom i mržnjom prema svemu stranom, koja proističe iz straha koliko i iz osećanja inferiornosti, čovek je oduvek težio i da razori ono što je bilo simbol tuđe kulture, jer se kulturnim spomenicima (i kulturom uopšte) obeležavala posedovana teritorija, ali i da prisvoji ono što je mislio da se može prisvojiti, kako bi neka tuđa vrednost postala njegova i deo njegove kulture.

Ova knjiga je skroman pokušaj da se digne glas ne samo u korist pravde već i kulture, te da se informacijom dâ impuls onom civilizacijskom koje postoji u čoveku i da se suprotstavi onom nagonskom koje uporno opstaje u njemu i koje ga čini zverom, a zverima nije mesto u kulturi, niti bi trebalo da ga imaju u istoriji.

Akademik Dragan SimeunovićUništavanje i prisvajanje tuđih kulturnih dobara pojava je stara koliko i kultura. Kao najveći i najopasniji od svih predatora, vođen neutaživom pohlepom i mržnjom prema svemu stranom, koja proističe iz straha koliko i iz osećanja inferiornosti, čovek je oduvek težio i da razori ono što je bilo simbol tuđe kulture, jer se kulturnim spomenicima (i kulturom uopšte) obeležavala posedovana teritorija, ali i da prisvoji ono što je mislio da se može prisvojiti, kako bi neka tuđa vrednost postala njegova i deo njegove kulture.

Ova knjiga je skroman pokušaj da se digne glas ne samo u korist pravde već i kulture, te da se informacijom dâ impuls onom civilizacijskom koje postoji u čoveku i da se suprotstavi onom nagonskom koje uporno opstaje u njemu i koje ga čini zverom, a zverima nije mesto u kulturi, niti bi trebalo da ga imaju u istoriji.
Akademik Dragan Simeunović