Uradi sam

Sintagma „sobna mitologija“ prisutna je u Aleksićevoj poeziji od najranijih pesama (uključujući i naslov četvrte zbirke) i, po rečima samog pesnika, spada u metafore koje najtačnije definišu njegovu poeziju. Poetizacija stvarnosti kao temeljni lirski postupak ovog pesnika definiše njegovu poetiku ne samo formalno, već i suštinski. Poezija je za Aleksića, i to je primetno i u njegovoj književnosti za decu, ukidanje oveštalog i podrazumevanog konteksta i traženje novog smisla upravo u toj alogičnosti. Taj proces indukovan je sudarom spoljnjeg sveta s unutrašnjim, u kojem elementi profanog i svakodnevnog onog trenutka kad se poetizuju teže izvesnom oduhovljenju i postaju signal metafizičkog.

Razlaganje očekivanih veza svoju najupadljiviju i najvredniju posledicu ima u specifičnoj metaforici. Na tom polju zbirka Uradi sam napravila je verovatno najdalji iskorak u odnosu na prethodne pesničke knjige. Pesnik se igra konceptualnim metaforama, metaforama u jeziku, realizovanim metaforama, ali i tzv. mrtvim metaforama, potrošenih i izrabljenih prenesenih značenja. Imajući u vidu da je sav jezik u suštini metaforičan, Aleksić prenosi taj postupak u svet svoje pesme. Novostvorenim metaforama daje mogućnost da postanu „realnost“ pesme i na njima zasniva kompletnu lirsku strukturu.