Vadisrce (po motivima istoimenog romana Borisa Vijana)

„Vadisrce“ je nesporno višeslojna priča koja zahteva precizan i promišljeni vizuelni (ob)lik. Njena tenzija ne temelji se na akcionim scenama odnosno na otvorenim fizičkim konfliktima. Naprotiv, usporenost događanja koja počesto preraste u statičnost traži od crtača da jednovremeno bude i vizuelno nenametljiv (i time podrži osnovni ton priče) ali i sugestivan, odnosno da nagoveštava i ono što se direktno ne vidi i ne kaže. Milović, koji ima itekako iskustva sa transponovanjem proze u strip i kome je Vijanovo delo znano jer je ilustrovao nekoliko njegovih knjiga, u slučaju „Vadisrca“ opredelio se za vanredno težak ali i efikasan likovni rad - za akvarel koji svojom prozirnošću daruje lakoću koju Vijanova priča nosi. Osnovni crtež olovkom sveden je na kroki, na skicu koja ima za cilj da naznači osnovne konture eksterijera i enterijera, figura i fizionomija likova i njihove pokrete odnosno položaje u prostoru ili grupi. Preko tih drhtavih linija nanesena je boja dovoljno prozirna da se crtež vidi ali sposobna da stvori posebnu atmosferu koja, pak, nije uvek u direktnoj korelaciji sa dešavanjem. Ovo odstupanje vizuelnog tona od tona/tenzije govora/pripovedanja efektno je sredstvo za potcrtavanje prizora/scena i njihovo izdvajanje iz scenosleda.
(Ilija Bakić)
Štampa u boji
Povez: Tvrdi (šiveno)