Život u manastiru : benediktinci u Pomorju srednjovekovne srpske države

Zadatak ove knjige nije toliko da izriče sudove već da postavlja pitanja i podstiče na razmišljanje. Budući da su benediktinci velika tema evropske istorije, potrebno je vraćati im se iznova, čak i onda kada deluje da je mnogo toga poznato. Namera s kojom sam se upustila u istraživanje i pisanje bila je da odškrinem vrata ka jednom zaboravljenom svetu koji modernim proučavaocima prošle stvarnosti i posvećenim čitaocima, ljubiteljima starina, ima još mnogo toga da ponudi. Ubuduće bi na odgonetanju mnoštva zagonetki koje su benediktinci za sobom ostavili trebalo da složno rade arheolozi, istoričari umetnosti, filolozi i istoričari ? tragaoci za vestima skrivenim na policama arhiva mediteranskih gradova.

Povest o benediktincima, crnim monasima u razdoblju od osam vekova. Od vizantijske teme Dalmacije i Duklje Vojislavljevića, preko Srbije Nemanjića i Zete Balšića do Mletačke republike. Pažnja je ipak u najvećoj meri usmerena na vreme kada se Pomorje nalazilo u sastavu srpske države (XII ? XIV vek).

Autorka se bavi prema monasima reda Sv. Benedikta koji su ostavili veliki trag u istoriji Evrope kao njeni evangelizatori i prosvetitelji. Drugačije nije ni moglo biti. Glasnik mira, tvorac jedinstva, vesnik hrišćanske vere i prezaslužni utemeljivač monaškog života na Zapadu ? ovo su samo neke od vrlina Sv. Benedikta koje su papi Pavlu VI dale povoda da ga 24. oktobra 1964. godine proglasi zaštitnikom Evrope. Premda totius Europae patronus, Sv. Benedikt iz Nursije i monaški red čiji je osnivač neopravdano su zapostavljeni u savremenoj nauci.