Kojih nema

Kako promiču godine naše nesigurnosti i planetarnog straha, sve je više tamnih, nepostojećih zona naših adresara. Gubimo, svakodnevno. Uostalom, čitulje nisu od juče najčitanija rubrika lokalnih listova. Kojih nema, kao kontinent odsustva i gubitništva, svakako, sve više prerasta u imaginarni imenik naše male prohodnosti, našeg očaja, naše izbezumljenosti napokon. Samo su oni živi, mrtvi naši prijatelji kojih još umemo da se sećamo, čijim dosetkama još možemo da se nasmešimo blago, čija lica u snu i na Kako promiču godine naše nesigurnosti i planetarnog straha, sve je više tamnih, nepostojećih zona naših adresara. Gubimo, svakodnevno. Uostalom, čitulje nisu od juče najčitanija rubrika lokalnih listova. Kojih nema, kao kontinent odsustva i gubitništva, svakako, sve više prerasta u imaginarni imenik naše male prohodnosti, našeg očaja, naše izbezumljenosti napokon. Samo su oni živi, mrtvi naši prijatelji kojih još umemo da se sećamo, čijim dosetkama još možemo da se nasmešimo blago, čija lica u snu i na