Bajka o zlom dobu

U srži svakog ratvanja stiji isto pitanje: pitanje destrukcije. Dokle može da seže i čime sve da se pravda. Pošto živimo u dobu u kojem se ratovi odavno gledaju kao opravdeane intrrvencije ( koje se samo nadovezuju jedna na drugu), pomenuto pitanje ostaje skrovito i neprimetno. Takoreći nevažno. Međutim, kada u tom zlom vremenu izdvojimo pojedinca – primer ljudske nadarenosti – koji se našao u vrtlogu ljubavi, onda stvari postaju značajno jasnije. „Bajka o zlom vremenu“ autora Arsenija Živića može se čitati i kao ratni roman, melodrama, ljubavna novela, istorijski štivo zasnovano na stvarnum događajima. Reč je o svojevrsnoj studiji veoma različitih lica jedne iste civilizacije. A opet, možemo ovaj roman posmatrati takođe i kao bajku. Bajke ne poštuju jedinstvo ni mesta ni vremena. A posebno ne društvenih klasa. Preko sedam mora i sedam gora, u vremenu mučnom i teškom, siromašni, ali hrabri mladić, sreće svoju princezu. Okolnosti ne obećavaju da će kraj priče biti stvarno srećan za sve junake. I sigurno ne za sva vremena.