Tigrica i akrobata

„Zašto nisam u stanju da živim kao ostali tigrovi?“
„Ni ja nisam u stanju da živim kao ostali ljudi.“
„Zašto?“
„Neko se rodi i ne želi da hoda stazom koju su drugi utabali za njega.“

Jednom davno, bila jedna tigrica. I jedan čovek. I priča stara koliko i vreme. I glas koji nas zove i odvlači tamo gde je i dalje sve moguće. Jedna snegom prekrivena staza koja se penje na vrh velike planine i koja nas vraća na početak, tamo odakle smo došli.
Rođena na granicama krajnjeg Istoka, između zavejanih šuma i tajge, tamo gde od početka vre­mena izlazi sunce, Mala Tigrica nije poput ostalih tigrova: radoznala je i prepuna pitanja. Stalno preispitujući zakone prirode, koje njena vrsta prihvata bez pogovora, njoj nije dovoljno da provodi vreme u samoći i luta sibirskim šumama dok lovi. Umesto toga, ona radije razmišlja o smislu života i pokušava da uhvati sunce, i između slobode i moći dostojne jednog tigra, bira slobodu. Žudeći da pronađe sopstveno mesto pod nebeskim svodom, kreće na čudesno putovanje kako bi otkrila veliku tajnu života i upoznala stvorenje o kojem je najviše slušala: čoveka.
Alegorija prepuna svetlosti, ljubavi, nežnosti, strasti za životom, o duši koja slobodna luta, o dugom putu na koji moramo poći da bismo se ponovo vratili kući i ostali verni sebi.