Trnovo selo na Lisini

Kroz razne prikaze; bilo opisima (samo)doživljaja ili kroz priče susreta ljudi i prirode, bilo opisima prirodnih pojava, poslova ljudi u mestu i oko mesta, bilo navođenjem i opisom dogodovština meštana, selo Trnovo je opisano i prikazano u kontekstu od nastanka do današnjih dana sa izraženim emotivnim nabojem i spatriotskim ciljem u najširem smislu.

Opisom zgoda i nezgoda, sreće i nečega što se ne može tako nazvati, šala i zbilje, Miletić na dosta „pitak” način, književnim i narodnim jezikom, motiviše čitaoca da u dahu pročita delove i celinu teksta eazličite sadržine s istim ciljem – što više saznati o Trnovu i ljudima ovog sela.
prof. dr Ljubo Kaurin

Junaci knjige su težaci: orači, kopači i kosci; žene: majke i domaćice; čobani: momci i devojke; đaci, učitelj, pop, matičar, vojnik, poštar, poreznik, kovač, šumar, tišljer, samardžija, šnajder, poljar, milicioner… Sve je podložno zaboravu. Ono što o prošlosti ostane zapisano, ostaje kao nauk za generacije koje će doći. Data je pažnja verskom i duhovnom životu stanovništva. Opisani su tradicionalni narodni običaji i obredi. Gorštaci znaju da se vesele: kada slave, kada se odvija ženidba, kada se ispraća vojnik u vojsku, kada dođe prinova u porodicu, kada se odvija krštenje… Za vreme tih prigoda peva se i pije se rakija šljivka. Knjiga je pitka za čitanje, a svojim sadržajem budi sećanja, i razgaljuje dušu. Preporučujem je za čitanje.
prof. dr Radovan Grandić