Srpski jezik i srpski jezici

„Док су готово све националне филологије и предметно и садржајно неспорне, дотле србистику прати велики број јавно изнесених не само недоумица него и манипулација, које изрицаху и још увијек изричу многи звани и незвани (назови)лингвисти. А највише недоумица изазивају манипулације око садржаја и опсега појма српски језик. Без одговора на питање шта је то српски језик, србистика не може ни јасно ни прецизно идентификовати садржај свог основног предмета истраживања. Је ли данашњи српски књижевни језик по свом обиму и садржају подударан са својим Вуков(ск)им почетком, или је његов обим и садржај условљен географским границама Србије као матичне српске државе – питање је које пред истраживача србистике намећу актуелне а ненаучне стварносне чињенице. Да то питање, што га актуелна стварност намеће, и није право научно питање, види се по томе што се његова несувислост бјелодано исказује већ поређењем са сродним језицима у свијету. Узмимо, на примјер, већ помињани њемачки или енглески језик. Да ли се данас садржај и опсег појма њемачки или енглески књижевни језик везује само за територију Њемачке, односно Енглеске? Вјероватно данас нема никога ко би на дато питање одговорио потврдно. Јер, осим што је њемачки језик књижевни језик у Њемачкој, он је такође, под истим именом, књижевни језик и у Аустрији, и дијелу Швајцарске и у Луксембургу, и у Лихтенштајну. Њемачки као књижевни језик не употребљавају, дакле, само Нијемци него и Аустријанци и дио Швајцараца и Луксембуржани, и Лихтенштајнци. Сви они га сматрају својим књижевним језиком, и сви га зову њемачки језик. Енглески још бјелоданије потврђује њемачки примјер: њим се говори у десетинама земаља свијета мимо Енглеске, али се у свима њима он зове енглески језик…” – Аутор