Dokoni dani u Patagoniji

„Konačno, Patagonija! Koliko sam je često zamišljao, strasno žudeći da posetim tu tako daleku, samotnu divljinu u njenom prvotnom i pustom miru, netaknutu ljudskom rukom, daleko od civilizacije! I evo je preda mnom...“

Vilijam Henri Hadson, jedan od najvećih stilista engleskog jezika, zastupljen u svim antologijama engleskog eseja, tako započinje priču o putovanju u Patagoniju, „drevno stanište divova“. „Otkada su otisci stopala na obali mora zaprepastili Magelana i njegove ljude“, taj očaravajući predeo podsticao je radoznalost svih avanturista. Pa ipak, Hadsona nisu privukli Patagoniji Indijanci iz predanja, već raznoliki divlji život koji u izobilju buja pod patagonijskim nebom. Ovo je, pre svega, prirodnjački rad izvanredne lepote, a zahvaljujući autorovoj književnoj veštini, prepletenoj s njegovim filozofskim sklonostima, ovaj prikaz dobija posebnu vrednost. Dokoni dani u Patagoniji imaju izuzetan istorijski značaj, ali i osobenu ljupkost i šarm. Hadsonova posmatranja prepliću se s njegovim promišljanjima, i dok se svi elementi klasične avanturističke priče razvijaju pred njim, čitalac uživa u neponovljivom svedočanstvu o jednom neobičnom predelu.