Elvira je sanjala

Likove u svojim pričama Vladimir Bulatović postavlja u naoko obične, svakodnevne situacije i izbegava prenaglašena dramska čvorišta. Time, paradoksalno, ove priče čini neobičnim i prepoznatljivim: dok čitalac, po navici, čeka da se dogodi „nešto“, nešto odsudno i prelomno, pred očima mu se otkrivaju emocionalne dubine, idiosinkratični načini samorazumevanja i razumevanja drugih, komički i tragički aspekti podneblja, mentaliteta, junaka, antijunaka i epizodista. Dok se ništa ne dešava – dešava se sve ono štoLikove u svojim pričama Vladimir Bulatović postavlja u naoko obične, svakodnevne situacije i izbegava prenaglašena dramska čvorišta. Time, paradoksalno, ove priče čini neobičnim i prepoznatljivim: dok čitalac, po navici, čeka da se dogodi „nešto“, nešto odsudno i prelomno, pred očima mu se otkrivaju emocionalne dubine, idiosinkratični načini samorazumevanja i razumevanja drugih, komički i tragički aspekti podneblja, mentaliteta, junaka, antijunaka i epizodista. Dok se ništa ne dešava – dešava se sve ono