Emotivna preslišavanja

U podnaslovu svoje zbirke priča autor navodi da su u pitanju „Fragmenti (ne)izmišljenih sećanja“, nagoveštajući nam da su mnoge zabeležene misli lično proživljene ili bar poslužile za dalja maštanja o najplemenitijoj emociji. A takve, autentične, su same sebi najbolja preporuka. Autor nas oprezno i pomalo pesimistički u čitanje uvodi rečima: „Svet kao da više nema tačke oslonca, valjane neporecive uporišne stubove. Paralelno – ’običnom’ čoveku (pre)ostaje da se okrene sebi, da izgradi neki vlastiti odbrambeni sistem, malu tvrđavu opstanka. Jer, život je jedan, dragocen, kratak i u suštini ipak više lep nego ružan...“, međutim, u nastavku sasvim vedro poručuje „I nastojte da doprete do ljubavi, u sebi i u drugima. I da je održavate i unapređujete. Ili bar da o njoj govorite. Ovo je knjiga ispunjena ljubavlju, priče u njoj su o ljubavi.“ Iako nevelika po obimu, tematski univerzalna i bezvremena, ova zbirka nas osvaja širinom emocija i snažnim osećanjem da je svaka ljubav, pa i naša – koja nam se možda čini običnom, jedinstvena i različita od svih drugih.