Eseji Miloša Crnjanskog

Čini mi se da svi oni koji su se na ovaj ili onaj način bavili esejom (a takvih je malo ako je verovati esejisti Sretenu Mariću) slažu u jednoj stvari: esej kao žanr veoma je teško definisati. U nastojanjim da se odredi njegova suština, strukturne karakteristike i funkcija, kao oblika, odnosno žanra ili vrste, gotovo bez izuzetka nailazilo se na prepreku njegove “neodređenosti” i “neuhvatljivosti ”. To “što ne podnosi nikakav zakon, pa ni zakon žanra” sagledava se uglavnom kao posledica dveju uočenih karaktČini mi se da svi oni koji su se na ovaj ili onaj način bavili esejom (a takvih je malo ako je verovati esejisti Sretenu Mariću) slažu u jednoj stvari: esej kao žanr veoma je teško definisati. U nastojanjim da se odredi njegova suština, strukturne karakteristike i funkcija, kao oblika, odnosno žanra ili vrste, gotovo bez izuzetka nailazilo se na prepreku njegove “neodređenosti” i “neuhvatljivosti ”. To “što ne podnosi nikakav zakon, pa ni zakon žanra” sagledava se uglavnom kao posledica dveju uočenih