Ima li ovde Srba

U susretu s ovim upečatljivim ogledima, onima koji duže pamte spontano se bude sećanja na originalne i prodorne analitičke komentare mladog Vučelića iz onog starog, dobrog NIN-a. Ista britka misao, duhovit obrt, gipka rečenica, sposobnost razdvajanja bitnog od nebitnog i čvrsta uverenost u ispravnost onoga što se kao poruka upućuje javnosti. Iskustvo je u međuvremenu zasvodilo strast, ali je ni u čemu nije prigušilo, dok su polemičke strelice sada usmerene ka samo prividno novim a zapravo uvek istim metama. Srce mu je nepomerljivo na ‚levoj strani‘ (što ni anatomski nije baš neka anomalija) a temeljne vrednosti o koje se oslanja i za koje se svojim perom istrajno bori jesu najšire shvaćena sloboda i nacionalno dostojanstvo.

Treba li naglašavati da je danas, u vreme ciničnog globalizovanja političkog licemerja moćnih i relativizovanja, sve do ukidanja, ‚prevaziđenog‘ načela državnog i nacionalnog suvereniteta, Vučelićeva odbrana slobode i nacionalnog dostojanstva s pozicije klasičnog, poluzaboravljenog poimanja državnog razloga, za mnoge beznadežno ‚politički nekorektna‘. Baš zato njegovi istomišljenici, kojih je neuporedivo više no što se oni drugi nadaju, jer Srba ima, s radošću dočekuju njegove uvodnike, dok bi neistomišljenici morali pažljivo da ih čitaju.
prof. dr Darko Tanasković

Ima jedno mesto u njoj koje, po mom sudu, sažima i u jednu žižu smešta ono što je bitno kako za celinu portreta autora i knjige, tako i vremena u kojem se ona pojavljuje. Odgovarajući u jednoj od svojih polemičkih replika u ovoj knjizi na primedbu da saradnici ‚Pečata‘ vode one bitke koje je njihov urednik devedesetih godina izgubio, Milorad Vučelić kaže: „Pobednika i pobede je kod nas toliko da su Srbiji preostali samo porazi. Ovaj iskaz, pored naše stvarnosti, dotiče i jednu veoma važnu temu koja u mnogo čemu preseca naše istorijsko iskustvo. To je odnos pobednika i poraženih.
Milo Lompar