Maršal Žukov – moj otac

Knjiga koja je sa blagoslovom Najsvetijeg Patrijarha Moskovskog i sve Rusije Aleksija izvorno objavljena 2005. godine u Moskvi, u izdanju Sretenskog manastira, a sada prvi put u prevodu na jedan slovenski jezik, donosi unutrašnji portret čuvenog maršala Georgija Konstantinoviča Žukova, vojskovođe koji je prošao sve stepenice vojne službe od običnog vojnika do maršala, koji je dobio sve vojne bitke koje je vodio – od pobede nad japanskom armijom kod Halhin-Gola, odbrane Staljingrada, odbrane Moskve, proboja blokade Lenjingrada, čuvene Kurske bitke, najveće ikad vođene tenkovske bitke, prelomne za ishod Drugog svetskog rata, i mnogih drugih bitaka - do osvajanja Berlina i pobadanja zastave pobedničke Crvene armije na krov Rajhstaga.Maršal Žukov – moj otac je knjiga velike ljubavi i poštovanja Marije Žukov prema svom velikom ocu i svedočanstvo o malo poznatoj ili nepoznatoj strani Žukovljeve ličnosti, koja objašnjava gde je nalazio snagu za pobede koje je izvojevao u životu. Knjiga je počela da nastaje ovako, kaže Marija Žukov: „Jednom kad sam imala petnaest godina, otac mi je, neočekivano, rekao: „Eto, ti ćeš porasti i napisaćeš knjigu o meni“. I, uprkos mom protivljenju, dodao je nežno i uporno: I naslovi je Maršal Žukov – moj otac“. U knjizi se vidi ne samo Georgije Žukov kao jedan od najvećih vojskovođa u ruskoj i svetskoj istoriji, koga su Rusi s pravom stavili u isti red sa čuvenim vojskovođama Suvorovom i Kutuzovom, i koga vole kao istinskog nacionalnog junaka, četvorostruki heroj Sovjetskog Saveza, za koga su vojnici govorili „Gde je Žukov, tu je pobeda“, nego i Georgije Žukov kao bogata ličnost vaspitana od detinjstva u duhu pravoslavnog hrišćanstva kojem je ostao tiho odan do svojih poslednjih dana. Na mnogo primera u knjizi se pokazuje kako je unutrašnji snažni rast Georgija Žukova bio niz njegovih unutrašnjih pobeda. Najveću snagu za najteži i najuspešniji deo svoje vojne biografije davao mu je blagoslov optinskog starca Nektarija, koji je, videći duhovnim očima neiskazane puteve Gospodnje, 1925. godine otkrio Georgiju Žukovu put njegovog podviga, njegovog služenja Bogu, Otadžbini i ljudima. I nije mu to prosto otkrio, već ga je blagoslovio predskazavši strašan rat i to da će ga svuda pratiti pobeda: „Bićeš jak vojskovođa. Uči! Tvoje učenje neće biti uzaludno.“ Opštenje s ljudima najviše duhovnosti, njihov blagoslov, njihova molitvena pomoć, pratilo je sudbine mnogih istorijskih ličnosti koje su dostigle veliku slavu. Maršal Žukov – moj otac otkriva tešku neizvesnost u kojoj je maršal Žukov živeo od kraja Drugog svetskog rata sve do svoje smrti okružen zavišću i pretnjama onih kojima je njegova slava u narodu smetala i koji su je se bojali. Knjiga vodi čitaoca do veličanstvene slike početka Parade Pobede na Crvenom trgu 24. juna 1945. „Dan Svete Trojice! Na Spaskoj kapiji u unutrašnjosti Kremlja na belom konju laganim korakom jaše konjanik. On je čvrst i jak, kao Ilja Muromec, i siguran je u sedlu. Skida kapu i neprimetno se krsti. Usredsređen je i uzbuđen. Ubrzo će se začuti sat na Spaskoj kuli i uz zvuke ‘Proslavljuj se’ beli konj će ga Crvenim trgom odneti u susret s večnošću.“ Predrag Piper