Nagnuta zemlja

U stilski izbrušenom i prefinjenom iskazu Dobrašinović, pomera estetske granice i uspostalja novi standard u savremenoj srpskoj prozi. U delu koje je nemilosrdno prema sopstvenim junacima, pisac začuđujuće lako ponire u mračne strane ljudske prirode, suočavajući čitaoca sa slabostima i nedorečenostima koje retko ko ne bi rado skrio i od sebe i od drugih. Ova živopisna, dramatična i na momente duhovita priča smeštena u sadašnje vreme provodi čitaoca kroz uzane hodnike komplikovanog lavirinta ljubavi, prijateljstva, romantike, erotike i politike, na čijem se izlazu, ako ga uopšte i ima, sasvim sigurno ne nalazi široka trijumfalna kapija namenjena slavom ovenčanim pobednicima.

Nakon čitanja ovog vanserijski subverzivnog romana sve ostaje otvoreno. Dobrašinović ne nameće jednostavne, vulgarne i inteluktualno nedozrele odgovore, ne arbitrira niti pledira. Sve je na čitaocu za kojeg je jedino izvesno da, nakon susreta sa ovim delom, ne može ostati niti ravnodušni prema književnim likovima, niti nezamišljen kako nad životom samim, tako i nad sudbinom “nagnute zemlje” u kojoj živimo a do koje nam je, autor to diskretno nagoveštava, ipak stalo manje nego što to, ugađajući sopstvenom večito boljem mišljenju o sebi nego što zaslužujemo, pred drugima rado pokazujemo.
(Biljana Roganović)