Pesme iz egzila

Ostao sam bez domovine,
Ogrnuo plašt bezvremenski,
Svugde pomalo postojao jesam
A nigde zaista stigao nisam,
Ceo svet je otadžbina moja…

Uzimajući u obzir i ovo imanentno značenje egzila u narednih 8 pesničkih celina pojam egzil dobija šire metaforičko značenje. Kako reći volim te na mnoštvu jezika i kakva je ljubav u egzilu naučiće nas ovaj lirski subjekt kog odlikuje izrazita samosvesnost, dok nam opisuje žene u egzilu znajući da njegove buduće žene još nema ona će tek doći. U svojoj potrazi za čvrstim tlom lirskom subjektu pojaviće se dileme u egzilu razmatrajući ideju da li je život lutati samo, već kad dođe na pola puta u egzilu osetićemo blago pomirenje i prihvatanje jer je svestan svog puta koji nije celovit, sve je popola i do pola, gde zastanem tu i ostanem, pa onda i nema drugog smisla nego nastaviti sa lutanjima po egzilu pa krenuti još jednom kao Karenjina Ana i grof Vronski. Lirski subjekt nam pokazuje da se ne sme gubiti vera u dobrotu nepoznatih ljudi, onih stranaca koji nam trag utiskuju i ostavljaju trajni utisak, pa smo sigurni da smo se zbližili i zašto ne posvetiti i nekoliko stihova prijateljima iz egzila i ne reći im grejaće me sećanje na vas, kad smo sve bliži krajnjoj liniji, kraju puta, pa valja reći za kraj iz egzila de je snaga u disharmoniji pa se mirno može dočekati čak i starost u egzilu kad ne odustaješ već voliš u inat svojoj samoći.