Pisanje uz vetar

Novu knjigu Ljiljane Šop "Pisanje uz vetar" odlikuje autopoetička svest, i to ona danas veoma retka, i kad je o piscima i o kritičarima reč. U knjizi su sabrani autorkini tekstovi nastajali od početka 1999. do kraja 2001. godine, i mahom objavljivani u "Srpskoj reči": književne kritike, eseji, putopisi... Po rečima same autorke, "Pisanje uz vetar" je jedna iskustvena konstatacija. Ne kao izraz neke lične estetske i moralne pozicije, "no, lično osećanje nekog ko je četvrt veka pisao na ovim prostorima -Novu knjigu Ljiljane Šop "Pisanje uz vetar" odlikuje autopoetička svest, i to ona danas veoma retka, i kad je o piscima i o kritičarima reč. U knjizi su sabrani autorkini tekstovi nastajali od početka 1999. do kraja 2001. godine, i mahom objavljivani u "Srpskoj reči": književne kritike, eseji, putopisi... Po rečima same autorke, "Pisanje uz vetar" je jedna iskustvena konstatacija. Ne kao izraz neke lične estetske i moralne pozicije, "no, lično osećanje nekog ko je četvrt veka pisao na ovim prostorima