Poetika samilosti Venedikta Jerofejeva

Monografija Milice Mustur Poetika samilosti Venedikta Jerofejeva analizira roman savremenog ruskog pisca u svetlu teorije romana Mihaila Bahtina i u kontekstu ruskog postmodernizma. Autorka uverljivo pokazuje da umetničko književno delo ne može u svim svojim dimenzijama biti obuhvaćeno ni jednom književnom teorijom, pa makar ona bila sveobuhvatna i konzistentna kakva je Bahtinova teorija romana. Tako đe je pokazala da intelektualni konstrukti koji su izgrađeni u postmodernim književnim teorijama mogu da osvetle površinske, formalne slojeve književnog dela, da mogu jedno delo da svrstaju u određenu školu pisanja, ali da su nemoćne da dodirnu ono po čemu je umetničko delo unikatno i ono čime se ono zasniva i oglašava kao zasebno i neponovljivo duhovno biće u svetu kulture. Razmotrivši mrežu savremenih književnih teorija i pokazavši nedostatnost svake teorijske konstrukcije o književnosti u suočenju sa konkretnim književnim delom, autorka posredno afirmiše duhovni, teološki pristup kao najsrodniji duhu umetnosti.