Priča o Dušanu Matiću

Naš najpouzdaniji i najpoznatiji književni biograf Radovan Popović Pričom o Dušanu Matićumoćno i sasvim blisko ostvario je uvid u izuzetno uticajnu i mnogostranu inicijativu pesnika, mislioca, romansijera, usmenjaka, prevodioca, kao prvorazredne ličnosti Beograda. Taj „fluorescentni Matić” (Božidar Timotijević), taj profesor slobode, veliki mag razgovora izričito urbane provenijencije, svakako je utisnuo snažan podsticaj bar trima naraštajima stvaralaca. Sledeći nauk Andre Žida da fanove i mlade pesnike valja upućivati na njihov a ne na njegov put, on je, uvek pomalo iskosa, već od ranih pedesetih godina ostvarenost potvrđivao pre svega kao drugo mišljenje.

Antidogmatičar i solista po vokaciji, Matić na Popovićevim stranicama, često na fonu no-vih otkrića, rukopisnih i epistolarnih, otkriva mnoge tajne vlastite izgradnje, kojoj se, uostalom, u oproštajnim rečenicama nakon njegovog odlaska, divio njegov nekadašnji nadrealistički saborac i koautor Koča Popović. Popović tanano raspliće fenomenologiju nastanakâ te famozne naše, druge nadrealističke centrale, u polemikama, zabranama, isključivostima, omrazama svake vrste. Ovde je dobro uočeno kako odista prošlost dugo traje, i kako je Matić, veliki pesnik prolaznosti, njenim fantomima bio odan od Radničkih novina Dušana Popovića (1915) do nikad do kraja završene Konačne jeseni.

Popović, koji je i sam ulazio u krug Matićevih prijatelja, i bio jedan od trojice koji ga je 1980. ispratio u konačnu bolničku, nikako sad već ne hotelsku sobu, kao najveći oblik samoće, sve proverava, ali i tiho, gotovo šapatom poverava istine o magiji tog uspravnog čoveka koji je i u svom antiherojstvu bio samostalan, predak mnogobrojnih aktuelnih pisaca, korespodent Bretona i Aragona.

Beogradski nadrealisti, naši mili bretoni, imali su sintagmu koja opravdava njihovu koheziju, da ne kažem sabornost: pisati u saradnji.

Dobro razaznajem da je ova knjiga, u duhovnom ali i stvarnosnom smislu, pisana u saradnji sa Matićem. Utoliko je njena vrednost značajnija a njena tumačenja temeljnija nego igde u ovom žanru u nas.
Draško Ređep