Priručnik za diktatore : Zašto je loše ponašanje gotovo uvek dobra politika

Da li ste ambiciozni? Budite se noću okupani znojem zbog uzbudljivih snova u kojima vidite sebe na vrhu piramide, obučeni u blještavu uniformu na kojoj od ordenja nema mesta više ni za izviđačku značku? Savest vas ne muči često i susigurno se niste zbog nje probudili. Gajite snove o bezgraničnoj moći koja će vam omogućiti da vaš narod, (možda čak i pokoji susedni, što da ne!?) oslobodite bilo kakvih egzistencijalnih dilema o tome šta je najbolje za njih? Ne prezate od korupcije jer cilj, pogotovu onaj viši, opravdava sva moguća sredstva? Onda je ovo, bez ikakve sumnje knjiga za vas.

De Meskita i Smit, dva ugledna univerzitetska profesora, politkologa stručnjaka za međunarodne odnose, napisali su ovaj kultni priručnik, preveden na brojne svetske jezike, za sve ambiciozne i beskrupulozne ljude koji neće prezati ni od čega da bi ostvarili svoju osnovnu fiziološku potrebu: da se dočepaju vlasti. I to je tek lakši deo posla. Ostati na tronu mnogo je teže i nijedna žrtva nije dovoljno velika da bi se taj cilj i ostvario. Naravno, ovo je knjiga i za sve nas koji se i posle toliko preživljenih diktatura i dalje učimo kako da ih prepoznamo i da se efikasno borimo njih.

Priručnik za diktatore ogoljava možda i najstariji zanat na svetu i ne, nije u pitanju onaj časniji, koji vam je prvo pao na pamet, već onaj vladarski. Sa puno stručne analize, humora i ironije, pred vama se odigrava drevna predstava uzurpiranja vlasti, samo što ovog puta ne dobijamo objašnjenja iz medija koje kontrolišu interesne grupe, već od stručnjaka koji precizno mapiraju i definišu istinsku prirodu diktature.

Šta se dešava iza kulisa velikih državnih udara, revolucija, pa čak i demokratskih izbora koji su neretko tek paravan za diktature? Kako su to radili vrhunski majstori svog zanata, oni poznatiji poput Mobutua Sese Seka, Lenjina, Mugabea, Huseina, Kim Džong Una, Mao Cedunga, Fidela Kastra, pa do onih koji izbegavaju svetlost pozornice – mešetara sa Volstrita i izvršnih direktora megakorporacija poput Karli Fjorine iz HP-a, ili pak onih mikrodiktatora kao što je izvesni Robert Rizo, gradski menadžer kalifornijskog gradića Bel, koji je uspeo da iskoristi svoju naizgled beznačajnu poziciju i nezakonito se obogati. Pravila su jednostavna i treba ih uporno slediti bez mnogo preispitivanja.