Ramakrišna, Čovek-Bog

mrti prošlo trideset godina,* njegov duh pokreće savremenu Indiju. On nije bio delatni junak kao Gandi, ni umetnički ili misaoni genije kao Gete ili Tagore. On je bio neupadljiv seoski bramin iz Bengala, čiji je spoljni život bio određen uskim, nepomućenim okvirom, neuznemiren političkim i društvenim zbivanjima njegovog vremena.** Ali njegov unutrašnji život je obuhvatao celokupno mnoštvo ljudi i bogova. Bio je to deo samog izvora energije, božanske Šakti, o kojoj su pevali Viđjapati,*** stari pesnik Mitile, i Ramprasad iz Bengala. Malo je ljudi koji se vraćaju izvoru. Neupadljivi seljak iz Bengala je, slušajući poruku svog srca, otkrio put do unutrašnjeg mora. I tu se našao, sjedinjen s njime, noseći tako reči upanišada:**** “Ja sam iskonskiji od bogova sjajnih. Ja sam u Biću prvorođeni. Ja sam žila kucavica besmrtnosti.” Moja je želja da otkucaje te arterije prinesem uhu groznicom zahvaćene, nemirnim snom nošene Evrope. Želim da njene usne ovlažim krvlju besmrtnosti. Romen Rolan 1928. * U pedesetoj godini, 1886. Njegov veliki učenik Vivekananda umro je 1902. u tridesetdevetoj godini. Nikada ne treba zaboraviti koliko nas malo vremena deli od njihovih života. Gledali smo isto sunce, i isto nas je vreme rodilo.) ** Život Vivekanande bio je sasvim različit, jer je on uspostavio most između starog i novog sveta. ***”Pokaži se, o, Boginjo gustih uvojaka!…Ti jedno si i mnoštvo, Ti hiljade obuhvataš i sred bojišta neprijatelje suprotstavljaš!…” (Himna boginji energije, Šakti.) **** Taitreja upanišada. Prema Vedanti, kada je Apsolut – Braman poprimio kvalitete i počeo stvarati živi univerzum, On sam je postao prvostvoreni, a u Biću, suštini svih vidljivih i nevidljivih stvari, prvorođeni. Onaj koji tako govori, verovatno je dosegao potpuno jedinstvo s Njime.