Rusko-srpska vojnička prijateljstva : Istorijski fakti, datumi, spomeni

Posle Kučuk-kajnadžirskog mira iz 1774. godine, kojim je Rusija dobila pravo da štiti hrišćane u Osmanskom carstvu, rusko-srpski odnosi postaju neposredniji, da bi početkom XIX veka dobili sadržajniji politički i vojnički karakter.

Osim odabranih fakata iz Prvog srpskog ustanka, autor Sekulić prati zajedničke srpsko-ruske poduhvate na bojnim poljima u vreme Srpsko-turskog rata 1876–1877, sa novim podacima o generalu Černjajevu i pukovniku Rajevskom.

Posebno su brojni fakti koji dokumentuju rusku vojničku pomoć u Prvom svetskom ratu i doprinos ruskog cara Nikolaja II Romanova. U odgovoru na depešu regenta Aleksandra Karađorđevića u julu 1914, imperator Nikolaj II je istakao: „Dok ima i najmanje nade da se izbegne krvoproliće svi moji napori težiće tom cilju. Ako, pak, ne uspemo i pored najiskrenije naše želje, neka Vaše Visočanstvo bude uvereno da ni u tom slučaju Rusija neće napustiti Srbiju“.

Autor je u knjizi zastupio opširnu faktografiju o ruskim lekarima i njihovom požrtvovanom radu u srpskim ratnim bolnicama.

Autor je s naročitom pažnjom izložio činjenice o ruskim dobrovoljcima u srpskim odbrambenim ratovima 1991-1999, naveo imena poginulih i ukazao na primere junaštva. Ruski dobrovoljci su ratovali u jedinicama Sarajevsko-romanijskog korpusa, Drinskog korpusa i Hercegovačkog korpusa Vojske Republike Srpske.

U uvodnoj napomeni autor posebno ističe da je ova „monografija minijaturni arhiv za čitaoce, sa mnogo dokumenata u kojima se čuvaju podaci pre svega o vojničkim prijateljstvima Rusa i Srba za proteklih 215 godina“.