Stara srpska religija i mitologija

Iz vremena kada je naš narod pripadao paganizmu nije nam o njegovoj religiji ostalo nikakvih pisanih spomenika, ni domaćih ni stranih. Ta praznina nije bila ni naknadno popunjena. I u docnijim vremenima dok su starinska verovanja, starinski kultovi i božanski mitovi mogli biti još u snazi, ili bar u svežoj uspomeni, nije se našao niko da ih zabeleži. Da li nam se, kod ovako nepovol?nih uslova, kod odsustva savremenih dokumenata, može ispuniti neodol?iva žel?a da ipak saznamo štogod o religiji naših predaka? Na ovo pitanje možemo, bez ikakvog dvouml?enja, dati potvrdan odgovor. Religija jednoga naroda, ukoliko je našla izraza u običajima i verovanjima, ne menja se ni lako ni brzo.

Mnogobrojni religijski običaji i radnje – dočaravanje kiše, odbrana od groma, ostavl?anje poslednjeg snopa, klanje izvesnih životinja o izvesnim praznicima; pa onda različita verovanja – u vile, divove, veštice, vampire, demone voda, u senovita drveta – sačuvani su kao preostatak iz vrlo daleke prošlosti i žive i danas, često u punoj snazi. U najvećem broju slučajeva shvatamo mi danas ove stvari i pojave kao praznoverice. Međutim, poneke starinske verske običaje – kao što je, na primer, posipanje pokošene trave po crkvi o Duhovima; kol?ivo o slavi i u kultu mrtvih; stavl?anje ikone ili krsta na grudi pokojniku – prihvatila je i hrišćanska crkva, samo im je dala svoje hrišćansko objašnjenje. Na osnovi današnjih verskih običaja i narodne tradicije, idući od slučaja do slučaja, možemo stvoriti dovol?no jasnu i tačnu sliku o našoj staroj religiji.