Stihovi, lepi iz profila

Celokupna poezija Sen-Senjkova govori o promeni rakursa, o umeću da se vidinevidljivo, i da se jednodimenzionalno načini opsežnim. (…) „Lepo“ je kod Sen-Senjkovaono što je neočekivano, što zatiče iznenada. On sâm to naziva prefokusiranjem pogleda.Peć Jemelja-budalice koja poskakuje iznenada postaje dečačić; grad Budimpešta – čovekkoji noću šeta go svojim stanom; obrve kuća pretvaraju se u pravu kuću; grob starogumetnika postaje list papira, podmetnut pod nogu stolice; autobus i trolejbuspreotimaju jedan drugome maršrutu; dvanaestoznamenkasti broj poprima oblik i razum.(…) Da bi se čitale pesme Sen-Senjkova, čini se, takođe treba nagnuti glavu ili zauzetičudnu pozu u kojoj će se stvari i pojave ukazati pod neobičnim uglom, a taj način, na kojipesnik sa nama govori, ispostaviće se kao jedini mogući.

Anton Dolin

Za svoju poluvekovnu godišnjicu Andrej Sen-Senjkov je za čitaoca pripremio pravupoetsku bombu. Upravo tako mi je on lično opisao ovaj izbor, u koji su ušle, uglavnom,pesme poslednje dekade. (…) Njegova bomba je stvorena izvan granica ljubavi i mržnje, izvangranice binarne logike, u rizomatskim predelima Deleza i Gatarija gde su atomskepečurke, „svemogući vrganji / rudnjače rusule / muhare otrovnjače / šampinjoni lisičarke /razmnožavaju se sporama / o mnogome spore / počinje kišni / pomalo hladni / rat“. (…)Posle takve eksplozije svet neće biti razoren; menja se samo ugao i optika posmatranja.

Jevgenije Pavlov