Stihovi, lepi iz profila

Celokupna poezija Sen-Senjkova govori o promeni rakursa, o umeću da se vidi nevidljivo, i da se jednodimenzionalno načini opsežnim. (…) „Lepo“ je kod Sen-Senjkova ono što je neočekivano, što zatiče iznenada. On sâm to naziva prefokusiranjem pogleda. Peć Jemelja-budalice koja poskakuje iznenada postaje dečačić; grad Budimpešta – čovek koji noću šeta go svojim stanom; obrve kuća pretvaraju se u pravu kuću; grob starog umetnika postaje list papira, podmetnut pod nogu stolice; autobus i trolejbus preotimaju jedan drugome maršrutu; dvanaestoznamenkasti broj poprima oblik i razum. (…) Da bi se čitale pesme Sen-Senjkova, čini se, takođe treba nagnuti glavu ili zauzeti čudnu pozu u kojoj će se stvari i pojave ukazati pod neobičnim uglom, a taj način, na koji pesnik sa nama govori, ispostaviće se kao jedini mogući. Anton Dolin Za svoju poluvekovnu godišnjicu Andrej Sen-Senjkov je za čitaoca pripremio pravu poetsku bombu. Upravo tako mi je on lično opisao ovaj izbor, u koji su ušle, uglavnom, pesme poslednje dekade. (…) Njegova bomba je stvorena izvan granica ljubavi i mržnje, izvan granice binarne logike, u rizomatskim predelima Deleza i Gatarija gde su atomske pečurke, „svemogući vrganji / rudnjače rusule / muhare otrovnjače / šampinjoni lisičarke / razmnožavaju se sporama / o mnogome spore / počinje kišni / pomalo hladni / rat“. (…) Posle takve eksplozije svet neće biti razoren; menja se samo ugao i optika posmatranja. Jevgenije Pavlov