To mora da sam takođe ja

Retko su gde u savremenoj srpskoj poeziji jednostavnost govora i dubina mišljenja tako stopljeni u jednu i nerazdruživu celinu kao što su u novim pesamama Saše Radojčića u knjizi To mora da sam takođe ja. Prirodno tihi, ovi stihovi nam kazuju mnogo u svojoj osvojenoj jednostavnosti o bogovima i o danima, o drevnom i o svakodnevnom, o trajnom i o savremenom, o ljubavi i o prijateljstvu, o porodici i o dijalektici. Saživljeni s dramom mišljenja i njen postojan izraz, Radojčićevi stihovi osvajaju umećem da pokRetko su gde u savremenoj srpskoj poeziji jednostavnost govora i dubina mišljenja tako stopljeni u jednu i nerazdruživu celinu kao što su u novim pesamama Saše Radojčića u knjizi To mora da sam takođe ja. Prirodno tihi, ovi stihovi nam kazuju mnogo u svojoj osvojenoj jednostavnosti o bogovima i o danima, o drevnom i o svakodnevnom, o trajnom i o savremenom, o ljubavi i o prijateljstvu, o porodici i o dijalektici. Saživljeni s dramom mišljenja i njen postojan izraz, Radojčićevi stihovi osvajaju umećem da