Toponimi su čuvari našeg jezika

Imena vlastita, ljudska, mijesna, imena brdima, rijekama... nijesu ničim manje važna od drugih kojih mu drago riječi, da pače, mnoga su ne samo za poznavanje jezika bescjeno blago, nego su često i pravi i najpouzdaniji čuvari i glasnici narodne historije. Kamo sreće da ih se što više može doznati!
Đuro Daničić

Zahvaljujući toponimima možemo odrediti staništa, zavičaje naroda, pravce njihovih migracija i prisustvo drugih naroda na svojoj teritoriji.

Ova knjiga je raskošna studija o bogatstvu značenja koje nude nazivi mesta. Pokazuje se, na primer, da naselja na Kosovu i Metohiji (danas sa većinskim albanskim stanovništvom) imaju srpske toponime, a zanimljivo je to da su mnoga albanska prezimena, u stvari, srpski toponimi: Beriša (Beriša), Brovina (selo Brovina), Brezovica (Brezovica), Vlasi (Vlasi), Kačaniku (Kačanik), Korenica (Korenica), Morina (Morina), Pagaruša (Pagaruša), Prekadin (Prekada), Prekazi (Prekaze), Preševa (Preševo), Priština (Priština), Rugova (Rugovo), Trnavci (Trnavci). To dokazuje da su Srbi i srpski jezik bili dominatni na Kosovu i Metohiji...

Knjiga Zagorke Vavić Gros nema nameru da predstavlja suvo naučno štivo, ali nesumnjivo poseduje i naučne kvalitete. Autorka je svoje brojne stranice posvetila zanimljivostima i time će sigurno brojnu publiku zaintersovati za ovu bogatu leksičku građu. Zato ova knjiga ima lepu budućnost i možemo samo da poželimo autorki nova izdanja koja će da dopunjuje.