Teški metal

Šesto prozno delo ovog našeg poznatog pisca i prevodioca kojni već više od dve decenije živi u Buenos Ajresu. Roman se naoko bavi misterioznim dešavanjima u jednoj kasarni u Mariboru početkom 1980-te, kao i nekim dešavanjima vezanim za ratove koji su usledili desetak godina kasnije, a ustvari je pred čitaocem jedna dubinska literarna analiza nekih od ključnih kota isteklog vremena države koja se zvala SFR Jugoslavija.O ovoj knjizi je njen urednik Nenad Šaponja napisao:

"Ka kojim rukavcima se račva mit i kakva je sudbina logički besmislene fraze “I posle Tita – Tito!” pokazuje mozaička priča novog romana Branka Anđića Teški metal, čiji se luk dešavanja spušta sa vrha jugoslovenske utopije iz 1980-te,kada su glavne vesti bile vesti “Konzilijuma” i opšteprihvaćena neverovatnost mogućnosti da vođa umre, ka mračnoj atmosferi devedesetih, u kojima su vesti ratne.

Prateći stvarnost koja se odavno istopila i istoriju koja uporno uči da nas ništa ne može naučiti, Andjić pred čitaoca iznosi dešavanja vezana za period između dva proleća, 1980. i 1992, a suštinski svedoči o malom životnom registru nekolicine svojih junaka pred čijim očima se jugoslovenska utopija svojevremeno pokazivala baš kao utopija, a zatim i nestala.

Postulati te utopije su najvidljiviji usred totalnog realizma JNA, u kojoj, u vreme bolesti maršala Tita, boravi Anđićev glavni junak. Pred njim, koji je neumoljivom logikom sistema bačen u to okruženje, otkirivaju se naoko nevidljive intrige u mariborskoj kasarni, poput različitih zloupotreba od strane starešina, samoubistva vojnika ili prikrivanja nestanka oružja.

Unutrašnja logika vojne jedinice čiji su pripadnici duboko pritisnuti njenim besmislom je takva da u njoj subjektivno vreme skoro da stoji, sve u očekivanju još jedne maršalove pobede, ovog puta nad smrću. Ono što je izgledalo čvrsto, ustvari je već tada, vidimo iz dogodovština ovog junaka, bilo uveliko šuplje, padu sklono, koji se, uz svu buru i pompu i desio deceniju kasnije.

Karte poslednjih privida LEGO-državice preponosne na svoju hipertrofisanu međunarodnu politiku i kvazi značaj i uticaj, pred čitaocem se rasipaju, a sam maršal izgleda kao izmaknuti junak kako knjige, tako i tog vremena i vremena posle. Simboličan i koban za tu zemlju, on je peronifikacija samog sistema i nakon sopstvene smrti. Junaci knjige, pak, svojim neočekivanim pojavama, rekreirajući dominantne sfere mentalne mape bivše zemlje, uspevaju da sopstvene veličine sveta samere veličini vremena u kojima su statirali."